Вежбе за развој фине моторике

Покрети су резултат али и услов развоја централног нервног система па би детету требало пружити  и  омогућити услове за интезивне и богате активности.

 

ВАЖНО!!! РАЗВОЈ ФУНКЦИЈЕ ШАКЕ И ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈА МИШИЋА ПРСТИЈУ ДИРЕКТНО УТИЧЕ НА РАЗВОЈ ГОВОРА И ИНТЕЛЕКТУАЛНИХ ФУНКЦИЈА КОД ДЕТЕТА.

 

У периоду до три месеца

 

Изнад кревета детета и у колицима док оно лежи, треба поставити шарене играчке које ће му привлачити пажњу. Оно ће их фиксирати погледом  и пратити њихово померање. Такође дете треба подстицати да пружа руке према њима и настоји да их дохвати.

 

У 3. месецу живота

 

Када детету у руке ставимо звечку оно је чврсто држи и нехотице њоме тресе. Самостално хватање стимулишемo тако што играчком додирујемо или благо лупкамо горњи део шаке детета што изазива пружање прстију и покушај хватања. Најбоље је да играчку коју би желели да дете дохвати поставимо на раздаљини од 20 цм. од дететових очију и да та играчка буде у јаком контрасту са околином. За развој покрета дохватања, мајка са дететом у наручју седи за столом на коме се налазе разнобојне коцке и док се мајка игра са њима дете је посматра што га провоцира да пружа руке ка њима. Од овог периода па током целог периода раног детињства коцке су незаобилазна играчка. Довођење дететових руку у његово видно поље,усмеравање погледа на сопствене руке,учиниће да дете почиње да се игра са њима, оно шири и скупља прсте, укршта их, прелази рукама преко лица итд.

 

У 4. месецу живота

 

Игра са разнобојним лоптицама које се померају у свим правцима користи се да би дете научило да их прати погледом. Када дете дохвати играчку обема рукама је приноси до уста. Играчке које се нуде детету морају да буду веће како би у чину дохватања дете било успешно,што доприноси његовом задовољству. Игра са коцкама се наставља у петом месецу живота детета те усаглашавање видних и кинестетских серија доводи до све боље визуомоторне контроле,па долази до све бољег усмеравања покрета приликом досезања и хватања предмета.

 

У 6. месецу живота

 

Дете се учи да хвата предмете различитих величина,тежина, oблика што доводи до све веће опозиције палца. Потребно је играчке постављати нешто даље од детета како би оно уложило напор да их дохвати и мењати им положај напред-назад, лево-десно. Стимулишемо дете да их прихвати у обе руке, премешта из руке у руку, узима, разбацује, лупка њима, ставља их у уста итд. Ако дете већ може да седи ,све ове вежбе треба изводити у седећем положају.

 

У 7. Месецу живота

 

Стимулишемо дете да док држи у свакој руци по једну коцку, погледом прати игру са осталим коцкама. Ако се на сто стави преврнута шоља учимо га да је хвата за дршку  и подиже, испод се може ставити ситна играчка како би се игра учинила занимљивом.

 

У 8. Месецу живота

 

Док се мајка  и дете играју заједно, мајка почиње намерно да баца неке играчке на под, подстичући дете да  и oнo то исто уради, мајка додаје играчке назад а дете их поново баца и ужива у игри. Детету се може понудити кутија напуњена играчкама које оно вади из кутије, разгледа, стиска, производи различите звуке, баца при чему мајка сакупља играчке  и враћа их у кутију. Одрасли обавезно учествују у игри детета, подстичући га и пружајући му помоћ у овладавању новим покретима  и чинећи игру занимљивијом.

 

У 9. и 10. месецу живота

 

Користимо све покрете и положаје којима је дета до тада овладало, па га подстичемо да дохвати и удаљене играчке, како би се оно нагињало напред-назад, у страну, превртало се из седећег у лежећи положај, пузало и  подизало у стојећи положај. У циљу постизања боље контроле моторике прстију користе се игре прстима у којима мајка и дете међусобно додирују један по један прст. На овом узрасту учимо дете да истражује предмете испруженим кажипрстом тако што мајка прво окреће играчку, опипава, па онда повлачи испруженим кажипрстом по њој, затим то ради тако што узима ручице детета и заједно истражују а онда играчку нуди детету да самостално истражује.

 

Крајем прве године

 

Детету нудимо прстенове са широким отвором које оно ставља на сталак, затим разне посуде са поклопцима које ће оно отварати, сликовницу са дебелим листовима да је листа, папир да га гужва, цепа, оловку да прво заједно са мајком а затим самостално шара по папиру.

 

Стимулација развоја фине моторике се наставља идаље у другој, трећој години живота кроз игру, такмичења, уз музику, пљескање и разне активности што доприноси стимулацији целокупног психо-моторног развоја као и развоју говора детета.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *