Pisanje je složena aktivnost u kojoj učestvuje veliki broj mišića ruke,šake i prstiju kojom upravlja mozak. Razvojem vizuo-motorne percepcije koja se vremenom automatizuje, pisanje postaje automatska radnja. Razvoj grafomotorne sposobnosti počinje u uzrastu od 18 meseci ali najčešće se smetnje u njenom razvoju ako postoje uočavaju sa polaskom u školu. Fina motorika je od suštinskog značaja za pisanje tako da je važno stimulisati njen razvoj u kućnim uslovima mnogo pre polaska u školu.
Dete u uzrastu od godinu dana drži olovku i njome oponaša šaranje po papiru,a u uzrastu od 18 meseci počinje sa aktivnostima šaranja,škrabanja po papiru,da bi sa dve godine počelo da drži olovku palcem, kažiprstom i srednjim prstom i oponaša povlačenje vertikalne limije. Sa dve i po godine rado se igra olovkom i papirom,povlači vertikalne i horizontalne linije, crta nekoliko puta krug a do treće godine trebalo bi da ume da precrta krug. Pored aktivnosti koje su direktno usmerene na korišćenje olovke sve ostalo što dete radi rukama doprinosi razvoju fine motorike i grafomotorike.

Da bi dete razvilo sve funkcije šake potrebno je da ima i odgovarajuću stimulaciju putem igre i igračaka. Da bi igra imala puni efekat potrebno je stimulisati dete da se igra u različitim položajima,na leđima,potrbuške,na boku,u sedećem,četvoronožnom,klečećem i stojećem položaju. Neke od tih aktivnosti su sledeće:
-hvatanje zvečke;
-držanje kocke,premeštanje iz ruke u ruku;
-hvatanje različitih oblika koji su okačeni iznad glave;
-listanje slikovnica;
-maženje lutke,mede;
-kotrljanje,bacanje i hvatanje lopte;
-ubacivanje različitih oblika u odgovarajuće otvore;
-ubacivanje igračaka u kutiju;
-pokazivanje na sebi a kasnije na mami, lutki, medi oko,nos,usta,uši,kosu,ruke,noge,pupak…;
-držanje kašike i pokušaj samostalnog hranjenja;
-povlačenje igračke na uzici;
-šaranje olovkom po papiru;
-samostalno držanje čaše iz koje pije vodu;
-svlačenje i oblačenje odeće i obuće;
-stavljanje poklopca na kutiju;
-otvaranje i zatvaranje flaše;
-navijanje igračke;
-stavljanje sitnih predmeta(zrna pasulja,kukuruza,pirinča)u flašicu uz oprez i obavezno prisustvo odraslih;

-nizanje perli,makarona,raznobojnih isečenih slamki;

-cepkanje papira;
-mešanje testa, plastelina;

-slaganje bockalica uz oprez;

-otkopčavanje i zakopčavanje dugmića;

-igrice za diferencijaciju prstića tapkanjem uz određene pesmice.

Pored toga što ove aktivnosti doprinose razvoju grube i fine motorike, razvoju vizuo-motorne koordinacije,orijentacije u prostoru,usvajanje telesne šeme one doprinose i razvoju usmeravanja i održavanja pažnje i koncentracije deteta. Zato je neophodno da se roditelji obuče pravilnoj stimulaciji deteta, da mu omoguće da samo isproba svoje mogućnosti a da mu pomognu samo u onome što ono samostalno ne može da izvede. Imitiranjem i uvežbavanjem veština dete povećava samostalnost u igri i realnim situacijama što povećava njegovo samopouzdanje.
Izostanak nekih od veština ili nepotpuna razvijenost grube i fine motorike vrlo često je uzrok problema u pisanju deteta koje je pošlo u školu. Svakodnevna, višečasovna upotreba računara deci uskraćuje razvoj punog potencijala ruke i šake, ono sve manje piše i crta rukom, pored fizičke neaktivnosti i nepravilnog držanja dete kasnije može imati smetnje u pisanju.