Vežbe za bebe

Sa rođenjem deteta počinju mnogobrojni problemi roditelja koji iz želje da svom detetu pruže najbolju negu ili iz straha da u nečemu ne pogreše, počinju da se opterećuju pitanjima šta, kako, kada, kojim redosledom i na koji način mogu da se bave detetom i da mu stvore adekvatne uslove koji će stimulativno delovati na njegov psihofizički razvoj. Ono što roditelji uglavnom ne znaju, jeste da postoje osnovne zakonitosti razvoja psihomotorike koje se moraju poštovati. Razvoj ide uvek određenim redosledom – od prostijih ka složenijim funkcijama. u mnogim telesnim, mentalnim i socijalnim funkcijama, dete prolazi kroz određene faze i važno je da se svaka od tih faza realizuje u za to optimalno vreme. Sledeća faza je plastičnost dečjeg razvoja. Što je dete mlađe, to je veća zavisnost od uticaja spolje sredine, ima veću sposobnost regeneracije i veći uspeh korekcije. Važna zakonitost je i neravnomernost razvoja. Nijedno dete se ne razvija sve vreme ravnomernim tempom, niti ravnomerno u svim funkcijama. Neke funkcije se razvijaju brže, neke sporije. Značajno je i postojanje velikih individualnih razlika među decom. To se često označava kao princip jedinstvenosti, neponovljivosti svakog deteta. Postoje velike tolerancije u razvoju. Neko dete prohoda sa 10 meseci, a neko sa 16 ili 18 meseci uz normalan razvoj inteligencije. Razvoj govora ponekad znatno zaostane i pored postojanja ostalih preduslova, a tako je i sa drugim funkcijama. Zato je važno da roditelji svoje dete ne upoređuju sa decom svojih rođaka, prijatelja približnog uzrasta, niti da svoju decu međusobno porede. Već u najranijem uzrastu važna je biološka ritmičnost. neka deca su ritmična, uredno se smenjuju mirovanje i aktivnost, hranjenje eliminacija, druga su u svemu tome neuradna i nepredvidiva. Deca su različita u svim oblastima mentalnog funkcionisanja, kao i u organizaciji motorike; jedna su veoma pokretna, druga usporena, jedna spretna, druga motorno nespretna. Od rođenja su deca različita po svom osnovnom raspoloženju; jedna su namrgođena, druga čila i umiljata. Dalje se razlikuju u energetskom potencijalu; jedna su neumorna a druga se brzo iscrpljuju, kao i nizu drugih osobina. U većini razvojnih savetovališta u našem gradu primenjuje se program za podsticaj i stimulaciju psihomotornog razvoja. Ovaj program čine aktivnosti primerene uzrastu deteta u cilju maksimalnog razvijanja i optimalizacije sposobnosti. To je program vežbi koji se koristi kao način podsticanja u radu sa decom koja nemaju konstatovane probleme. Takođe se primenjuje i kod dece koja se razvijaju pod određenim rizikom, i kao habilitacioni postupak kod dece kod koje se posumnja na mogućnost usporenja ili poremećaja razvoja. Ovaj program vežbi za stimulaciju psihofizičkih sposobnosti vodi računa o uskoj povezanosti motorike, saznajnog i govornog razvoja, čula i percepcije, emocija. Dete se preko pokreta upoznaje sa sopstvenim telom i sa sredinom koja ga okružuje, pa je zbog toga motorni razvoj u prvoj godini života bazičan za razvoj svih ostalih funkcija. Taj period do prve godine života zove se senzitivan ili kritičan perid za ovu stimulaciju, jer je tada dete najprijemčivije za spoljne uticaje, pa ako se on propusti, teško se može nadoknaditi. Ovaj program se sastoji od stimulativnih i korektivnih vežbi, koje sprovodi defektolog – somatoped koji vrši obuku roditelja za rad, igru i, uopšte, komunikaciju sa detetom u kućnim uslovima.

 

Na osnovu pokreta dete dobija informacije o sebi i svojoj okolini, te je zbog toga motorni razvoj u prvoj godini života bazičan za razvoj svih ostalih funkcija. Zato se najpre počinje sa pokretom i somatskom stimulacijom i to već od prvog dana rođenja deteta. Koriste se pokreti fleksije i ektenzije, rotacije glave i vrata u supiniranom položaju, pokreti za otvaranje šake, za povećanje amplitude pokreta u zglobu lakta i ramena, fleksija, ekstenzija, adukcija i abdukcija gornjih ekstremiteta, pokreti fleksije kuka i kolena jedne pa druge noge naizmenično, pokreti abdukcije, adukcije i cirkumdukcije, pokreti stopala. U drugom mesecu se počinje sa jačanjem bočnih fleksora trupa u bočnom položaju odojčeta.

U proniranom položaju se koriste pokreti za jačanje mišića vrata, ramenog pojasa, gornjih i donjih ekstremiteta, paravertebralne muskulature.

2 thoughts on “Vežbe za bebe

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *