Program za podsticaj i stimulaciju psihomotornog razvoja u prvoj godini života

Pitanje da li spoljašni uticaji stimulansi proizvode efektne promene u mozgu do nedavnoje bilo predmet kontraverznosti. Dok su jedni tvrdili da rad ćelija izaziva njihov razvoj i da je sredinska stimulacija potrebna kao uticaj na moždani razvoj drugi su mislili da je to genetički predodređeno. Istraživanja su pokazala da su rezultati testiranja ponašanja dece iz ambijenata siromašnim stimulacijama lošija u odnosu na decu odraslu u porodicama sa mnogo sredinskih stimulacija. Podaci o razvoju i finkcionisanju mozga kao organske osnove inteligencije kojima se raspolaže ukazuju da je on pod uticajem sredinskih uslova naročito u ranijim periodima života. Program za podsticaj i stimulaciju psihomotornog razvoja koji sprovode defektolozi u razvojnim savetovalištima čine aktivnosti koje su svojom složenošću primerene uzrastu deteta u cilju maksimalnog razvijanja i optimalizacije sposobnosti. To je program vežbi koji se koristi kao način podsticanja razvoja u radu sa decom koja nemaju konstatovane probleme ali se razvijaju pod određenim rizikom. Takođe predstavlja i aktivni habilitacioni postupak u radu sa decom kod kojih se posumnja na mogućnost usporenja ili poremećaj razvoja kada je upotpunjen i posebnim terapijskim modelima. Ovaj program vežbi vodi računa o uskoj povezanosti motorike,saznajnog i govornog razvoja,čula i percepcije, emocija. Dete se preko pokreta upoznaje sa sopstvenim telom i sredinom koja ga okružuje pa je zbog toga motorni razvoj u prvoj godini života bazičan za razvoj svih ostalih funkcija. Vrsta i intenzitet stimulacije su usklađeni sa periodom u razvoju jer stimulisanje određenih sposobnosti mora da se odvija u periodu kada je najveći stepen senzibilizacije tih funkcija tj. kada se na njih može najviše delovati. Program za podsticaj i stimulaciju psihomotornog razvoja sastoji se od vežbi za optimalizaciju razvoja grube motorike, vežbi za optimalizaciju razvoja fine motorike, vežbi za optimalizaciju razvoja senzo-perceptivnih aktivnosti,vežbi za optimalizaciju razvoja govora i vežbi za optimalizaciju intelektualno-saznajnog razvoja.

Vežbe za optimalizaciju razvoja grube motorike počinju da se primenjuju u najranijem uzrastu kada je potrebno omogućiti najpogodnije situacije za podsticanje deteta i pružanje pomoći u izvođenju pokreta podizanja glave iz ventralnog  i dorzalnog položaja, okretanje glave u stranu i gore – dole a sve to uz primenu taktilnih i  verbalnih stimulacija. U 2. mesecu života podstičemo podizanje glave, stimulisanje promene položaja tela okretanjem sa boka na leđa u ovom uzrastu izvodimo laganim guranjem i prizivanjem deteta ili pokazivanjem,zveckanjem igračke.
U 3. mesecu života postavljanjem deteta u položaj na stomak podstičemo pokret podizanja glave i ramena i oslanjanje na podlaktice. U ovom uzrastu se stimuliše promena položaja tela okretanjem sa leđa na stranu. Na uzrastu od 4. meseca nastavljaju se vežbe jačanje gornjih i donjih ekstremiteta i vežbe promene položaja sa sve češćim korišćenjem igračaka.

u 5. mesecu kada dete postavimo u ležeći položaj potrbuške ono već slobodnije izvodi pokrete glavom,rukama, odiže grudni koš i ispruža noge, čini se kao da pliva. Stimulacija za okretanje sa leđa na stomak se sastoji u povlačenju za ruku i nogu na taj način mu pomažemo da okrene glavu,rameni pojas i trup a nešto kasnije preko nogu i karličnog pojasa.

U 6. mesecu kada se već dete u položaju na stomaku snažno oslanja o podlogu ispruženim rukama postavljanjem dlanova majke na detetove tabane ono dobija oslonac za odupiranje i tako se izvode početni pokreti puzanja.
Dok leži na stomaku i odupire se ispruženim rukama o podlogu nudimo mu interesantnu igračku kako bi se stimulisalo podizanje jedne ruke uvis i njeno dohvatanje. Različite predmete potrebno je postaviti dalje od deteta kako bi ga podstakli da se naginje napred iz sedećeg položaja i vraća nazad naročito u 9. mesecu a kasnije mu ih ponuditi sa jedne i sa druge strane jer tako se stimuliše održavanje ravnoteže u sedećem položaju.

Krajem prve godine dete je sposobno da puzi sa ukrštenom koordinacijom a još boljem ovladavanju te sposobnosti pomoći će razbacani jastuci po podu kada ga ohrabrujemo da puzi preko tih prepreka.
Dete bi trebalo da provodi što više vremena na podu okruženio igračkama i nameštajem jer na taj način počinje da se podiže u stojeći položaj pridržavajući se za nameštaj,zatim kada bude spremno počeće da hoda bočno uz ivicu stola,kreveta i sl.
Možemo podstaći dete da nosi igračku dok hoda ili da gura stolicu,kolica bez majčinog pridržavanja što je sve prelazna faza do samostalnog hoda a korisno je za dalji razvoj ravnoteže tela i koordinacije pri hodu, a

 

UPOTREBU DUBKA I DRUGIH SLIČNIH POMAGALA ZA HOD IZBACITI.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *